ОЈ, КРАЈИНО, КРВАВА 'АЉИНО

На данашњи дан, на измаку двадесетог вијека
Страдаше наша браћа и сестре - Срби Крајишници
У голготи какву свијет дотад још виђао није
Суза је у мом оку - О честити наши српски јунаци

Тога четвртог августа кренула је тужна колона
Српске нејачи - српске невиности чистије' душа
Напустише своју вијековну ђедовину
Нашу милу и вољену Републику Српску Крајину

Лила се крв српска низ путеве нежељене
Остадоше огњишта света, пуста и сама
Шуме густе, њиве родне, никад непрежаљене
Ој Крајино, крвава 'аљино, обави те густа тама

Кости пранђедовске за народом својим јецају и цвиле
Гази нам роде, по светој Крајини туђинска нога
Ђе су саде, Далмација, Кордун, Банија и слике Лике миле
Заборављају душмани без лица, да има Бога... Да има Бога!

Док гођ је нас Срба Крајишника на овом свијету поганоме
Који је благословио геноцид над народом нашим напаћеним
Зборићемо о овом бесчасном чину и крвавом барбарину
Поздрављам вас браћо моја драга - Догодине у Книну!

СЕЛО МОЈЕ

Село моје, покрај воде Сане
Ђе сам љубио своје лане
И по сунцу и кад снијег па'не
То је слика на незаборавне дане

Село моје, подно дичне Козаре
Ђе шума густа, а ливада пуста
Кућица мала, велим, није шала
Сва би моја срећа туде стала

Село моје, на далеко те нема
Ко то знаде, шта нам живот спрема
Године нам лете,а младост прође
С' покољењем новим и старост дође

Село моје, недалеко Новог Града
Проћемо загрљени к'о некада
До Брезика и цркве Светог Илије
Од тог погледа нема ништа милије

Село моје, доста висова имаш
Сваког намјерника радо примаш
Ђе до вр' Грмеча поглед пуца
Туј ми роде, срце најјаче закуца

Село моје, насред Крајине љуте
И у сну знадем све твоје путе
Ма ђе био под небеским сводом
Поносим се свуда мојом Сводном

СРБИНОМ СЕ ЗВАТИ

Баш је лијепо Србином се звати
Крајишку ојкачу са браћом запјевати
Завичајне стазе спомињати често
Обилазити своје родно мјесто

Баш је лијепо Србином се звати
Својим прецима наздрављати
У селима ђе традиције још има
Та небеска слика прија свима

Баш је лијепо Србином се звати
О Божићу из старе пушке запуцати
Па Крсна слава и воштаница жута
Колико ли је само запаљена пута

Баш је лијепо Србином се звати
Покољења наша све ће настављати
Као звук тамбурице трожице
Чују се дјечица - Наша узданица!

МОЈ ЗЕМЉАЧЕ

Мој земљаче, ђе ћемо на прело
Које л' ћемо одабрати село
Да ли с' ове ил' оне стране
Нема везе, нек' је само близу Сане

Мој земљаче, понес' дер нешто новца
Свратићемо прво до Петковца
А ондак тамо неђе послијеподне
Скокнућемо и до Горње Сводне

Мој земљаче, којој ћеш дјевојци
Ја би тамо ђе су Витасовци
А пред вече с' тамбуром у руци
Једној малој гаравој у селу Прусци

Мој земљаче, моја руко десна
У Ахметовцима једна оста бијесна
Што је љубио из Деветака лола
Удаде се у Марине док је иоле могла

Мој земљаче, остав' дер Шпановац
Да прошетамо зеру у Радомировац
У повратку упрешћемо вране коње
Прелићемо насред Сводне Доње

Мој колега, заорцај дер једну
О селима поред воде Сане
Нећемо кућама све до зоре ране
Опјеваћемо дане незаборавне

ЛАНА

Цуретак мали, понос мој
Оке разигране, веселе
Кад гугуче - птица пој
Ко да одоли љепоти тој

Дијете моје мило
Осмијех који плијени
Увијек ми сретно било
Љуби те тајо - ''пије мајо''

Када вириш са окама твојим
А ја те у рукама држим својим
Од поноса нарастем још више
Сама срећа мојим срцем пише

Воли те тата, воли те мама
Сестре твоје, а и браћа
Кеке, тече, баке, деке
Ује, ујне, чике, стрине
Волимо те Лана - Сваког дана!