СЕЛО МОЈЕ

Село моје, покрај воде Сане
Ђе сам љубио своје лане
И по сунцу и кад снијег па'не
То је слика на незаборавне дане

Село моје, подно дичне Козаре
Ђе шума густа, а ливада пуста
Кућица мала, велим, није шала
Сва би моја срећа туде стала

Село моје, на далеко те нема
Ко то знаде, шта нам живот спрема
Године нам лете,а младост прође
С' покољењем новим и старост дође

Село моје, недалеко Новог Града
Проћемо загрљени к'о некада
До Брезика и цркве Светог Илије
Од тог погледа нема ништа милије

Село моје, доста висова имаш
Сваког намјерника радо примаш
Ђе до вр' Грмеча поглед пуца
Туј ми роде, срце најјаче закуца

Село моје, насред Крајине љуте
И у сну знадем све твоје путе
Ма ђе био под небеским сводом
Поносим се свуда мојом Сводном