ИЗ КРАЈИНЕ ВИЛА

У туђини проводим своје дане

Некад добро, некада како па'не

Сањам родни крај и ријеке двије

Шта ћу роде када волим обадвије

Да ме жеља за Крајином мине

Ријеке Уне и Козаре планине

Грмеч горе и л'јепе воде Сане

Поглед мој у даљини стане

Па се полако стакли и мути

Ријечи огњишта морам чути

Ослушкујем, полако и пажљиво,

Срце ми некако, роде, тугаљиво

К'о да чујем ријечи мајине

Кад, оно, вила наша, из Крајине

Приђе ми и сестрински ми тихо рече

Сви су добро, спомињу те свако вече

Не сикирај се, мој мили брате,

Твоје мисли стално те прате

Вјетар их небом носи, ја чујем

Па с' пуно туге, твоје ријечи ослушкујем

Здраво ост'о и весео ми био

И кући се својој срећно вратио

То ми рече и полако нестаде

Према Крајини нашој, она оде

Сјај ми се у очима врати

Поглед мој оће да је прати

И душа би моја са њом да оде

Чувши ријечи њене, мирнија постаде