OJ SRBIJO, OJ KRAJINO!

Promatram, ovaj, vavje' u žurbi, Beograd

Taj naš, glavni grad, sviju Srba

Ja bi tamo, rode moj mili

Đe je voda Sana i njena, na obali vrba

I ođe je l'jepo, al' mi duša nije puna

Ja bi u grad Novi, tamo đe je l'jepotica Una

Znate li vi ljudi, đe je Točak Čičinovac

To je rode moj, đe su Svodna i Petkovac

L'jepa je naša, sestra Srbija, zemlja šljiva i vina

Ja bi tamo, đe je moja mati, moja srpska Krajina

Volim rode, sve naše srpske zemlje rodne

Al' vuče me duša, miru, tišini i l'jepoti, moje Svodne

Srbijo, sejo moja mila, ostaj mi umivena proljetnim cvijećem

Dok se ja ijope', ne vratim u te, po milo moje

Čuvaj mi moje milo, dok se ja neđe, u svijetu bijelom krećem

Da je vodim u Krajinu, do rodne kuće moje

U Sremu, srpskoj oranici rodnoj, rođena

U podnožju Fruške gore šumovite

Vodiću je Srbijo, u zemlju njenih đedova

Pored Grmeča ponosnog i Kozare borovite