ЧОВЈЕКОМ СЕ ЗВАТИ

У данашње вријеме човјеком бити
И самим се собом поносити
Модерног доба највеће бреме
Моћи носити у ово невријеме

Није лако остати чиста срца
Кад у друштву све око тебе пуца
И на поштење са презиром гледа
Ђе се правди - праведно мјесто не да

Материјализам на сваком кораку
Без Бога људи корачају у мраку
И не виде даље од сопственог носа
Под теретом гријеха, без поноса

Тако ми моје крајишке части
Српског образа и Божије власти
Људскост, достојанствено носим
И духовношћу својом поносим

И бићу човјек - и човјеком се звати!
Тако ми Бог помог'о!