МОЈИМ КРАЈИШНИЦИМА

Ђе си мрки вуче - сине српски!

Да л' си покрај Уне, бистре воде

Зима нам љута у сусрет иде

Видиш ли, крајишки мој роде

Висока се Крајина не буди

Нема народа, а нема ни села

Дрвар, Гламоч, Петровац, Грахово... 

Не чује се пјесма - Тромеђе прела

Козара вјетром тужну ојкачу поји

Ђе су с' Грмеча соколови моји

Нема браће, нема ни другова

Ој Крајино пуста - Ђедовино моја!

Туђин нам земљом светом влада

Јад и чемер на леђа горштачка пада

Иду нам у сусрет нека нова времена

Ал' није Србин репа без коријена!

Могу нас вријеђати и понос нам гристи

Нема више Гаврила, ал' је Принцип исти