БРАЋА
Ђе ли су моја из Сводне браћа
Слике дјетињства мислима лете
Душа ми се познатим стазама враћа
Сјећаш се роде, било је лијепе згоде
Браћо моја - моји соколови сиви
'оћемо ли једну нашу запјевати
Завјештање предака у нама живи
Док нас има пјесма неће стати
Срце велико, рука јака, глава тврда...
Нек' одјекне са Стевиног брда
Пропланцима - све до воде Сане
Ђе знадосмо да проводимо дане
Када ћемо браћо до гајића
Да гледамо свијет - од Бога лијеп
Браћа тамо! - Браћа 'вамо!
Да се ускоро скупимо само
Да нам се дјеца наша играју
К'о и ми рођени, кад смо мали били
И кад 'спавају' нек' се задиркују
Увијек се сјећали - никад заборавили!
Нема коментара:
Постави коментар