А ОЈ ЛИКО

А ој Лико, земљо мога ђеда
Шумо густа и камену сиви
На те једно плаво око гледа
Долазићемо ти док смо живи

А ој Лико, земљо поносита
Ђе тамбурице одјекују жице
Златним класјем жита валовита
Кршни момци, лијепе дјевојчице

А ој Лико, ђедовино наша стара
Ту су коријени мо'га племена
Отуд је и чувена Долинића Мара
Из не тако далеких времена

А ој Лико, пјесмо моја тврда
Покрај Сане огњиште сам свио
Љепоте Бунића и Дебелог брда
Уз жубор наше Уне ја сам се родио

А ој Лико, наша крајишка дико
Долинића твојих има данас свуда
Широм Крајине, равне Славоније
Све до Београда и Војводине