ПЈЕСМА ДУШЕ

Нема дана, а ни ноћи роде

Да се роднога краја не ужелим

Душа боли, тамо мисли броде –

Ђедовином да прошетам желим

Замишљам огњиште мило

Снијег како се по планинама бијели

Ватру како гори док жишка сијева

Браћу моју, сијело до зоре, а душа пјева...

И ђеда старога, старину сиједу

Ђе нам о временима прошлим збори

О коријенима, прецима, Крајини...

И како поноса пламен у нама гори!

Пред очима ми стазе дјетињства

Момачки дани, зборови и прела...

Ојкача мојим срцем живи –

Е, да ми је ијопе' отићи на сијела

Ој Крајино мила ђедовино

Свјетлост твоја мрској тами смета –

Док се вијем овим туђинама

Све си дража – све више си света