КРАЈИНИ МОЈОЈ

Кад погледам низ брда Крајине
Раном зором док сунце изгрјева
А погледом шетам од Грмеча до Козаре
Јаз некакав у души се јави
Истина горка тада ме заболи
Нијесам више вође поред воде Сане
А ни поред Уне да проводим дане

Јаче је нешто од мене самога
Елем помислим каква ли је то сила

Снаге так'е да ми око засузи
Ријека туге к'о да ће потећи
По росној трави пашњака мојих
Срце моје у роси свјетлуца
К'о да 'оће нешто да проговори
А ни њему људска ријеч не помаже

Зашто туго клета на врата ми куцаш
Ерозију боли у грудима да ми створиш
Можеш да пробаш ал' успјети нећеш
Љубави је Крајина за Крајишнике пуна –
Авети се дјеца крајишка не плаше