ПРЕДАКА ГЛАС

Вијекова минулих слушам глас

Не дам га забораву

Глас који у нама живи

Који стално опомиње

Слушам гусле ђе пјесму вију

У Крајину – у Србију!

Ријечи громке и знане

Понекад толико незнане

К'о кад ојкачом се гласа

А тамбураш терзијаном жице дира...

Гуслару,

Ојкачу,

Тамбурашу,

Свирајте – пјевајте

Струнама старим душу ми дарујте

Предака да чујем пјесму

Ријечи завјетне

Толико знане – познате!

Крајишка душа моја

Широко је врата за вас отворила

Да с' заоре пјесме старе

Пјесме нове,

Да се пјева и збори се

О Светосављу,

Српству,

Чојству и јунаштву!

О прошлости,

Садашњости,

Будућности,

Нек' зна се –

Не дам забораву

Предака мојих гласе!