недеља, 23. фебруар 2014.

СВОДНА

Село мало, великог имена
Ерлавих људи 'ође нема
Даде Бог љепоте невиђене
Мјесто многих успомена
Акорди моји неопјевани

Ријечи је мало у пјесму стало
Еглен се често у центру поведе
Поглед са Небешића све говори
Уоквирићу те слико лијепа
Била си и бићеш, увијек на гласу
Лабрњак кроз који се све види
Илија Свети са Брезика бдије
Козара планина чува леђа
Арија Сводне, под небом се вије

Нема коментара:

Постави коментар