У ПЛАНИНИ (II)

Сјели су крај ватре, и ненадани домаћин даде им ракије да се мало окријепе и згрију. ''Људи моји, как'а вас мука наћера у овај кијамет? 'оћете ли да главе погубите у овој зими?'', упита старина док је почео да санира ногу повријеђеног члана ове преплашене дружине.

''Ми смо из Београда'', рече један од младића. ''Пошли смо да обиђемо деду, он живи ту близу, бар нам се чини да је близу''.
Проматрао је старина, те младе људе, збуњене, престрашене...
''А ђе вам живи ђед?'', упита старина.
''Па рекоше нам у граду да је то овде негде на двадесетом километру, када се прође кафана ''Код Браје'', па надесно шумским путем. Ауто смо оставили пре скретања, јер аутом нисмо могли'', одговори један од младића.

''Срећа, па нијесте пошли колима, туда кола и невозе, остали би вала затрпани док ова мећава не стане.'' ''Слабо ви знадете овај крај, ил' нисте долазили скоро ил' никако. Тијем путем кола више не возе, само се дрва вуку и покоји трактор прође''.

''Нисмо долазили него када смо имали, брат четири године, а ја шест'', рече један од момака. ''Отац и деда нису разговарали, због некакве глупе свађе. Отац се крајем прошлог септембра разболео и након шест месеци и преминуо. Умро је нама двојици на рукама.'', настави један од браће. ''Заклео нас је да нађемо деду и да му кажемо да ништа није крив, да деда себи ништа не пребацује и ако може да му опрости. Задња му је жеља била да почива у својој Крајини, коју је волео и више од свог живота.''

Слушао је старина, шта младићи причају, а срце му се стезало од те и такве зле коби. Шта ли то људе тјера да због некаве размирице, због неке небитне ствари да се посвађају и да не причају док не буде прекасно. Да ли је то понос, сујета, шта ли је...

''А, чији сте ви момци, којег сте рода?'', упита их старина.
''Ми се презивамо Вуковићи, тата се звао Марко, а деди је име Лука''.
''Ви сте Лукини?'', загледа их старина. ''Старога Луке... Вуковића...''

Изговоривши те ријечи, загледа се старина негдје у даљину... Сјетио се онога, прошлога рата, великога... Сјећања почеше да навиру...

(наставиће се)