У ПЛАНИНИ (III)
Илиндан 1941. год.
Лијеп' и сунчан дан, Послови на кратко остављени још од Огњене Марије, Људи се самим собом забавише, а пошто се о празницима никада није радило, кренуше да обилазе једни друге, да упитају за здравље и каква је коме љетина. Зиме знају да буду оштре, а и са овом новом власти шта ли ће да буде само драги Бог зна.
Лијеп' и сунчан дан, Послови на кратко остављени још од Огњене Марије, Људи се самим собом забавише, а пошто се о празницима никада није радило, кренуше да обилазе једни друге, да упитају за здравље и каква је коме љетина. Зиме знају да буду оштре, а и са овом новом власти шта ли ће да буде само драги Бог зна.
Код сеоске цркве Светог Илије већ се подоста народа скупило, јер много народа живи и у удаљенијим засеоцима па им треба и по два-три сата хода до ове њихове светиње.
''Помаже Бог!'', зачу иза себе. Био је то сеоски кнез, старина од рода Кнежевића, много поштован у народу овог краја '' Јесте ли нам сви стигли, саде ће поп Стојан , не носи добре вијести никако. По читавој Крајини похапсише све виђеније и ученије Србље!''.
''Ма, шта то велиш? Што? Па нијесу ли штогођ против закона урадили?''
У том наиђе поп Стојан, смркнутог лица и чврстог погледа. Самом својом појавом окупљени народ је видио да то није онај поп,'' попа Стојан'' њихов, увијек насмијан, ведар, спреман за добру чашицу разговора и покоју шалу, ако треба и на свој рачун...
''Помаже Бог!'', зачу иза себе. Био је то сеоски кнез, старина од рода Кнежевића, много поштован у народу овог краја '' Јесте ли нам сви стигли, саде ће поп Стојан , не носи добре вијести никако. По читавој Крајини похапсише све виђеније и ученије Србље!''.
''Ма, шта то велиш? Што? Па нијесу ли штогођ против закона урадили?''
У том наиђе поп Стојан, смркнутог лица и чврстог погледа. Самом својом појавом окупљени народ је видио да то није онај поп,'' попа Стојан'' њихов, увијек насмијан, ведар, спреман за добру чашицу разговора и покоју шалу, ако треба и на свој рачун...
''Помаже Бог, народе мој српски!'', својим дубоким гласом поздрави све присутне поп Стојан.
''Бог ти помога' оче'', одазва се народ, док је тиха граја јењавала и сви погледи осташе уперени у свог духовног пастира.
''Роде мој, данас ћу умјесто прича и наука из наше свете књиге и традиције, да кажем нешто о дешавањима која су се збила задњих дана у нашему срезу, а Бога ми свевишњег, како чујем и широм ове Крајине наше.''
''Како сте можда већ чули, похапсише многе виђене Србље, без икаквог повода или кривице.
Прије два дана био ми је у гостима свештеник из Корјените, и тамо су похапсили све виђене Србље и од тада им се губи сваки траг! Зато вас молим, добри људи, немојте да вас затекну код својих кућа, сакријте се неђе, код рођака, у шуму, ђе ко може! Барем док не сазнамо о чему се овђе ради!
''Бог ти помога' оче'', одазва се народ, док је тиха граја јењавала и сви погледи осташе уперени у свог духовног пастира.
''Роде мој, данас ћу умјесто прича и наука из наше свете књиге и традиције, да кажем нешто о дешавањима која су се збила задњих дана у нашему срезу, а Бога ми свевишњег, како чујем и широм ове Крајине наше.''
''Како сте можда већ чули, похапсише многе виђене Србље, без икаквог повода или кривице.
Прије два дана био ми је у гостима свештеник из Корјените, и тамо су похапсили све виђене Србље и од тада им се губи сваки траг! Зато вас молим, добри људи, немојте да вас затекну код својих кућа, сакријте се неђе, код рођака, у шуму, ђе ко може! Барем док не сазнамо о чему се овђе ради!
Слуашао је народ свог попу, четверо очију отворише, ниједан глас да се чује, свима је на мисли било; шта радити, куда и како, шта са породицама... Како су чули, породице на дирају, само мушке главе одводе, ове виђеније, веле...
Одједном зачуше брујање мотора и видјеше много војника у црним униформама, како опкољавају народ сакупљен око цркве...
(наставиће се)
Нема коментара:
Постави коментар